21.ožujka 2022. godine
POVRATAK
Oće li me pripoznati Ljubuša moja,
po davno odlutalom koraku,
dok budem gazio suvu joj travu , u proliće rano,
kad se uspnem na vrove njene?
Oće li mi vitrovima svojim zavijorit kose raščupane , slavodobitno k'o stjegove?
Šta ću joj darovati?
Šta!?
Kad nemam blaga:
ni krava, ni ovaca, ni janjaca,
niti kose otkovane.
Oće li me pripoznati polje moje,
po koracima davno odlutalim,
kad mu budem gazio njive neuzorane?
Oće li me dočekati vedro plavo nebo,
kad legnem u visoku travu?
Šta ću mu darovati?
Moje bisage su prazne .
Šta!?
Kad mi stopla lemiši nisu.
Kad sam posijo svoje dane
po bilom svitu , kako će mi stostrukim roditi rodom.
Nad mojim rodnim krajem,
oči moje,
dvi raspivane ševe, lebde.
Iz nji dva izvora pogledom potekoše,
vraćena u korito svoje.
Sad znam,
svugdi sam bio ličinka,
leptir sam samo na polju Duvanjskome.
Oo, primi me zemljo moja,
Ja tvog ponora sam kap vode.
Ante Miškić Vabec
